Vlada Republike Srbije je 30. oktobra 2023 godine donela Uredbu o načinu i postupku upravljanja otpadom od građenja i rušenja, kako bi se ova oblast regulisala na nacionalnom nivou. Ovaj potez dolazi kao odgovor na ekspanziju građevinskih radova i povećan broj gradilišta, što za rezultat ima povećanu količinu generisanja otpada u ovoj oblasti.
Nova Uredba koja se odnosi na upravljanje otpadom od građenja i rušenja predstavlja važan korak ka unapređenju ekološke odgovornosti u građevinskoj industriji Srbije. Ova regulativa stavlja naglasak na preciznije planiranje i efikasnije postupanje sa svim vrstama otpada koji nastaje tokom građevinskih aktivnosti.
Jedan od ključnih zahteva ove Uredbe je da proizvođači otpada od građenja i rušenja moraju da poseduju detaljan plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja. Ovaj plan treba da obuhvati sve relevantne informacije o vrsti i količini otpada koji će biti generisan tokom različitih faza građevinskih aktivnosti. Time se omogućava unapredno planiranje postupaka za sakupljanje, transport, skladištenje i tretman otpada, što značajno doprinosi smanjenju negativnih uticaja na životnu sredinu.
U skladu sa novom Uredbom, vlasnici otpada su dužni da osiguraju da se na gradilištima prvo izdvoji opasan građevinski otpad. Ovo izdvajanje omogućava efikasnije postupanje sa opasnim materijalima i smanjenje rizika po životnu sredinu i ljudsko zdravlje. Pored toga, vlasnici otpada su obavezni da obezbede izveštaj o ispitivanju otpada koji nastaje na gradilištu, što pruža važne informacije o sadržaju otpada i omogućava adekvatno planiranje njegovog daljeg postupanja.
Kada je u pitanju sakupljanje otpada, nova Uredba propisuje da se otpad od građenja i rušenja treba smeštati u kontejnere ili vreće koje su dovoljno čvrste i nosive za predmetni otpad. Ovaj zahtev garantuje da će sakupljeni otpad biti sigurno smešten i transportovan do postrojenja za skladištenje i/ili tretman. Vlasnici otpada su odgovorni za transport otpada do odgovarajućih postrojenja, uz poštovanje hijerarhije upravljanja otpadom, što uključuje smanjenje, ponovnu upotrebu, reciklažu i tretman otpada.
Jedna od značajnih odredbi Uredbe je ta da vlasnici otpada mogu samostalno vršiti tretman otpada ili ga predati operateru koji ima dozvolu za tretman. U oba slučaja, troškove tretmana otpada snosi vlasnik otpada. Ovo osigurava odgovorno postupanje sa otpadom i sprečava nelegalno odlaganje ili neadekvatan tretman otpada.
U cilju olakšavanja procesa tretmana otpada, nova Uredba omogućava postavljanje mobilnih postrojenja za tretman otpada na lokacijama određenim od strane lokalne samouprave. Ovo je posebno korisno za manja gradilišta ili područja gde je teže organizovati transport otpada do centralizovanih postrojenja. Građani takođe imaju mogućnost da donesu do jedne tone otpada od građenja i rušenja koji nastaje u domaćinstvima na mesto uspostavljeno od strane lokalne samouprave, što dodatno olakšava proces sakupljanja i tretmana otpada.
Jedna od ključnih mera zaštite životne sredine koja je propisana ovom Uredbom je zabrana ponovne upotrebe otpadnog asfalta u određenim situacijama. Ova zabrana se odnosi na situacije kada postoji rizik od kontaminacije površinskih ili podzemnih voda, kao i u područjima koja su posebno osetljiva na poplave ili gde postoji visok rizik od erozije. Osim toga, upotreba otpadnog asfalta je zabranjena i u izgradnji prilaza mostovima i nasipima, osim ako prethodno nije tretiran. Ova mera ima za cilj zaštitu vodnih resursa i sprečavanje potencijalnih ekoloških šteta.
Ukupno gledano, nova Uredba o upravljanju otpadom od građenja i rušenja predstavlja značajan korak ka unapređenju ekološke odgovornosti u građevinskoj industriji Srbije. Postavljanjem jasnih standarda i zahteva za postupanje sa otpadom, ova regulativa doprinosi smanjenju negativnih uticaja na životnu sredinu, očuvanju prirodnih resursa i unapređenju kvaliteta života građana. Implementacija ove Uredbe zahtevaće saradnju svih relevantnih aktera, uključujući vlasti, građevinske kompanije, operatere za tretman otpada i građane, ali će rezultirati dugoročnim benefitima za celokupno društvo.