Građevinski otpad predstavlja oko 75% ukupne količine otpada u Srbiji. Odnosno 4 miliona tona otpada godišnje. Uredba je bila neophodna. Da li ce ovaj građevinski otpad većinski završiti kao prekrivni sloj novih regionalnih sanitarnih deponija Srbije? Možda insineracijom postati nov vid resursa ili energije, vreme ce pokazati?
Da li da krenemo od kraja ili pak da uđemo u vremeplov? Uredba stupa na snagu 8 dana od datuma objavljivanja u Službenom glasniku Republike Srbije. Objavljeno 26. oktobra 2026.
Po sravnjenju sa izvornim tekstom, utvrđeno je da se u Uredbi o načinu i postupku upravljanja otpadom od građenja i rušenja, objavljenoj u „Službenom glasniku RS”, broj 93/23, potkrala greška, pa se na osnovu člana 15. Zakona o objavljivanju zakona i drugih propisa i akata („Službeni glasnik RS”, br. 45/13 i 10/23), daje
ISPRAVKA
Uredbe o načinu i postupku upravljanja otpadom od građenja i rušenja
U Uredbi o načinu i postupku upravljanja otpadom od građenja i rušenja („Službeni glasnik RS”, broj 93/23), u datumu donošenja Uredbe umesto broja: „2026” treba da stoji broj: „2023”.
– Iz Republičkog sekratarijata za zakonodavstvo
Dobro. Bilo kako bilo, tu smo gde jesmo. Da li da krenemo od kraja? Da!
Član 15 ove uredbe glasi – Građani mogu doneti najviše do jedne tone otpada od građenja i rušenja koji nastaje u domaćinstvima na mesto koje je uspostavila jedinica lokalne samouprave.
Tonu otpada, dobro. Tona otpad od građenja i rušenja, po glavi stanovnika? Tona otpada mesečno, godišnje? Mobilno postrojenje za tretman otpada, vrši evidenciju o količini, da sabira, sumira? Ili pak da građani renoviraju, grade, jednom godišnje? Možda da sami skupljamo otpad i merimo? Ili možda zapravo nije tona na godišnjem nivou … Ili možda da prestanem da se pitam, no da vidimo šta nam još pored otpada od građenja odnosi ova uredba, pardon donosi.
Opasan građevinski otpad koji može sadržati azbest, živu, teške metale PCB otpad i slično zahteva da sistem odlaganja i tretiranja građevinskog otpada bude temeljno koncipiran. Zapravo dobro je da postoji uredba, stupila je na snagu i sada kreću izazovi.
Otpadom od građenja i rušenja upravlja se u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje upravljanje otpadom i ovom uredbom. Investitor je dužan da izvođaču radova omogući da izvrši pregled objekta na način da utvrdi i ispita koji materijali se nalaze u i na objektu, kao i koji materijali će u toku izvođenja građevinskih radova postati opasni otpad.
Mere za upravljanje otpadom kao što su izdvajanje komponenti koji mogu da se koriste u istu svrhu, sprečavanje mešanja opasnog i neopasnog otpada, privremeno skladiše, sprečavanje isticanja otpada u zemlju, vodu, izvođenje radova na način da spreči nastajanje otpada, podsticanje ponovne upotrebe i slicne mere deluje kao melodija majke prirode. Onda dođemo do mere ispitivanje i klasifikacija otpada kao i evidencija i izveštavanje o količini i vrsti. Pozdravljam sve merem poslednje dve posebno. Ipak će biti posla za mlade inženjere zaštite životne sredine, analitičare i sl., šalu na stranu, treba podsetiti proizvođače otpada da je ova uredba već stupila na snagu.
Proizvođač otpada je dužan da sačini Plan upravljanja otpadom i pribavi saglanost na plan, kao i organizuje njegovo sprovođenje. Uz zahtev za građevinsku dozvolu, dozvolu za izvođenje radova i sl., od sada se dostavlja i rešenje o saglasnosti na Plan upravljanja otpadom.
Rešenje o saglasnosti na Plan upravljanja otpadom nadležni organ donosi u roku od 30 dana od dana dostavljanja kompletne dokumentacije.
Izgradnja, rušenje, adaptacija, rekonstrukcija … svaka aktivnost zahteva plan upravljanja otpadom. Sam plan zajedno čine vrste i planirane količine otpada, lokacija kontejnera, obležavanje istih u skladu sa predviđenim propisom, postupanje sa opasnim otpadom, predviđene tretmane, procenjenu zapreminu zemljinog iskopa i predviđeno postupanje sa istom.
Investitor je dužan da nadležnom inspektoru stavi na uvid ili dostavi kopiju Plana upravljanja otpada i da original čuva na gradilištu sve vreme trajanja radova.
Vlasnik je dužan da skladišti otpad po vrstama građevinskog otpada u skladu sa katalogom otpada i odvojeno od drugog otpada. Otpad od građenja i rušenja može se privremeno skladištiti na gradilištu do završetka radova za koje je izdata građevinska dozvola, a najkasnije do podnošenja zahteva za izdavanje rešenja o upotrebnoj dozvoli. Vlasnik je dužan da obezbedi transport kao i troškove tretmana otpada.
Sada iz vremeplova možemo u realnost i sadašnjost. Da li i kako ce funkcionisati, koji članovi ove uredbe imaju prostora za manervisanje, saznaćemo. Ono sto je važno da znaš uredba je na snagu stupila, ponavljam.
Milica Ostojić
Analitičar zaštite životne sredine