Da li ste se ikada zapitali kako Srbija planira da smanji emisije štetnih gasova i zaštiti domaću privredu od ekološki neodgovornih praksi iz uvoza?
Ministarstvo finansija pokrenulo je javnu raspravu o Nacrtu zakona o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda — važan korak ka održivoj i zelenijoj ekonomiji.

Ova javna rasprava traje od 1. do 21. oktobra 2025. godine, i namenjena je svima — od građana, preko preduzeća, do stručne javnosti.
Ako vas zanima kako ovaj zakon može uticati na cene, industriju i životnu sredinu, nastavite da čitate.

 

Uvod u javnu raspravu

Javna rasprava je proces u kojem svi zainteresovani građani, kompanije i organizacije mogu izneti svoje mišljenje o nacrtima zakona pre nego što oni postanu zvanični.
Drugim rečima, to je trenutak kada glas javnosti zaista može uticati na oblik buduće politike.

Šta je Nacrt zakona o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda

Ovaj nacrt zakona predviđa uvođenje poreza na proizvode koji u svom procesu proizvodnje generišu visoke emisije ugljen-dioksida (CO₂).
Cilj je da se podstaknu proizvođači da smanje emisije i da se spreči uvoz robe koja nije proizvedena na ekološki prihvatljiv način.

Primer takvih proizvoda su:

  • čelik,
  • cement,
  • aluminijum,
  • đubriva,
  • električna energija.

Cilj i značaj zakona

Cilj ovog zakona je postizanje klimatske neutralnosti i usklađivanje Srbije sa evropskim propisima o zaštiti životne sredine.
Drugim rečima, Srbija želi da se izbori protiv „uvoznog zagađenja” — situacije kada uvozimo robu čija proizvodnja zagađuje okolinu, dok domaći proizvođači snose troškove ekoloških standarda.

Ovaj zakon je i ekonomska i ekološka mera, jer pomaže da se stvori pravednija konkurencija između domaćih i stranih proizvođača.

Ključni datumi i mesta održavanja

Tokom javne rasprave planirano je više događaja na kojima će se predstavljati Nacrt zakona i prikupljati komentari učesnika:

  • Beograd, 8. oktobar 2025. – Sala A1, Resavska 15, u 12h
  • Beograd, 15. oktobar 2025. – Velika sala, Terazije 23, u 12h
  • Online sastanci: 10. i 17. oktobar, u 12h

Svi događaji su otvoreni za javnost, uz prethodnu prijavu.

Kako možete učestvovati u javnoj raspravi

Učešće je jednostavno — potrebno je samo da pošaljete svoje primedbe, predloge i sugestije elektronski ili poštom.

  • Email adresa: fiskalni.sektor@mfin.gov.rs
  • Poštanska adresa:

Ministarstvo finansija, Sektor za fiskalni sistem
Kneza Miloša 20, 11000 Beograd

(uz naznaku: „Javna rasprava – porez na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda“)

Online sastanci i način prijave

Za sve koji ne mogu prisustvovati uživo, Ministarstvo finansija organizuje i onlajn konsultacije putem interneta.
Linkovi za prisustvo biće objavljeni na:

  • zvaničnom sajtu Ministarstva finansija,
  • Portalu „e-Konsultacije”.

Na taj način, javna rasprava postaje dostupna svima — bilo da ste u Beogradu, Novom Sadu ili Nišu.

Gde i kako slati primedbe i sugestije

Uz obavezni obrazac za komentare, koji možete preuzeti sa sajta Ministarstva, potrebno je jasno navesti:

  • deo zakona na koji se odnosi primedba,
  • predlog izmene ili dopune,
  • obrazloženje zašto je to važno.

Time vaš komentar postaje zvanični deo procesa odlučivanja.

Šta su ugljenično intenzivni proizvodi

Ugljenično intenzivni proizvodi su oni čija proizvodnja stvara mnogo emisija ugljen-dioksida.
Zamislite fabriku čelika — svaki ton proizvedenog metala znači tone CO₂ koje odlaze u atmosferu.
Upravo takvi proizvodi su meta ovog zakona.

Kako će ovaj porez uticati na građane

Možda se pitate: „Da li će ovo uticati na moje troškove?“
U početku, moguće je da će cene određenih proizvoda porasti.
Međutim, dugoročno gledano, ovaj zakon podstiče ulaganje u čistu energiju i održivu proizvodnju, što znači stabilnije cene i zdraviju životnu sredinu.

Uticaj na privredu i domaće proizvođače

Za domaće kompanije koje već ulažu u ekološke standarde, ovo je dobra vest — jer više neće biti u nepovoljnijem položaju u odnosu na uvoznike.
Porez izjednačava uslove i štiti domaću industriju.

Ekološki aspekt i povezanost sa zelenom tranzicijom

Ovaj zakon je deo šireg plana zelene tranzicije Srbije.
To znači prelazak na ekonomiju koja troši manje fosilnih goriva i više koristi obnovljive izvore energije.
Kao što biljka ne može rasti u zagađenom tlu, tako ni privreda ne može napredovati u zagađenoj sredini.

Poređenje sa praksom u EU

Evropska unija već uvodi sličan mehanizam — CBAM (Carbon Border Adjustment Mechanism).
Srbija, kao zemlja koja teži članstvu, želi da uskladi svoje propise kako bi olakšala trgovinu i izbegla carinske barijere.
Drugim rečima, ovaj zakon je i korak ka evropskim standardima.