U 2023. godini, budžet Ministarstva za zaštitu životne sredine predvideo je deset puta više novca za subvencije pri kupovini električnih automobila nego za tretman otpadnih voda. Ova zabrinjavajuća statistika, koju je objavila Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), ukazuje na prioritetnost pitanja životne sredine u zemlji. Sa svega 14,7% tretiranih otpadnih voda, što Srbiju stavlja na dno evropske liste, ispod čak Malte, i znatno ispod proseka EU od 80,87%, jasno je da su hitne mere neophodne.

Revolucionarna studija NALED-a, sprovedena u saradnji sa stručnim timom kompanije “Dvoper”, predstavlja najkompletniju analizu upravljanja otpadnim vodama u Srbiji do sada. Složenost ovog problema ne proizilazi samo iz značajnih investicija, već i iz fragmentacije brige o otpadnim vodama među različitim ministarstvima.

Trenutno Stanje

Prema podacima Eurostata, studija NALED-a identifikuje Srbiju sa 54 postrojenja za preradu otpadnih voda, od kojih je 12 van funkcije. Prosečna starost ovih postrojenja je 22 godine, što ukazuje na potrebu za modernizacijom. Gradovi poput Bačke Topole, Leskovca, Kruševca, Vranja, Raške i Šapca služe kao primeri za budućnost, predstavljajući nove, efikasnije objekte.

Hitnost situaciju naglašava činjenica da, prema važećoj uredbi, pravna lica moraju rešiti pitanje otpadnih voda u naredne dve godine, dok je lokalnim samoupravama ostavljen rok do 2040. godine. Studija ističe potrebu za koordiniranim naporima, posebno imajući u vidu da za 81% planiranih postrojenja još uvek nije poznata tehnologija, što ukazuje da su u ranoj fazi.

Izazovi Investicija i Infrastrukture

Studija otkriva planove za izgradnju 140 novih postrojenja, pri čemu većinu pokriva srpsko-kineski projekat “Čista Srbija”. Ostala sredstva dolaze iz programa KfW-a, EU fondova, kredita EBRD-a i lokalnih budžeta. Iako je broj pokrenutih projekata ohrabrujuć, nedostatak jasnoće oko tehnologije za većinu ukazuje na dugotrajan proces izgradnje i puštanja u rad.

Ipak, Slobodan Krstović, direktor za održivi razvoj u NALED-u, naglašava da izgradnji postrojenja mora prethoditi izgradnja kanalizacione mreže. Trenutno je samo 67% stanovništva priključeno na kanalizacioni sistem, ostavljajući trećinu domaćinstava zavisnom od septičkih jama.

Finansijske Implikacije i Rešenja

Studija procenjuje ulaganje od 4,2 milijarde evra u kanalizaciju i 1,3 milijarde evra u postrojenja za prečišćavanje voda. Sa oko tri miliona septičkih jama u upotrebi, neadekvatno održavanje predstavlja ozbiljne ekološke rizike. Predloženo rešenje uključuje poboljšanje koordinacije među zainteresovanim stranama i formiranje Centra za obuku kadrova za upravljanje i održavanje brojnih planiranih objekata.

Upravljanje Muljem: Ključni Aspekt

Studija se takođe bavi pitanjem upravljanja muljem koji nastaje tokom procesa prečišćavanja otpadnih voda. Dok EU koristi oko 8,7 miliona tona ove suve materije u različite svrhe, od poljoprivrede do proizvodnje biogasa i električne energije, Srbija se suočava sa izazovima. Ovde mulj uglavnom završava na deponijama, dodatno opterećujući već pretrpane lokacije za odlaganje otpada.

Zaključno, studija predstavlja poziv za buđenje Srbije da prioritetizuje upravljanje otpadnim vodama, usklađujući se sa evropskim standardima. Koordinisani napori, pravovremene investicije i fokus na tehnologiji biće ključni za transformaciju ekološke slike Srbije, obezbeđujući održivu budućnost za naraštaje koje dolaze.