Uvod
Da li ste se ikada zapitali kako znamo koliko zagađenja dolazi iz fabrika i termoelektrana? Kako država kontroliše koliko „dimnjaka“ izbacuje štetnih materija u naš vazduh? E pa, postoji pravilo koje sve to reguliše – Uredba o merenjima emisija zagađujućih materija u vazduh iz stacionarnih izvora zagađivanja ("Sl. glasnik RS", br. 5/2016).
Zvuči komplikovano? Ne brinite – u ovom tekstu ćemo sve objasniti jednostavno i jasno, uz konkretne primere i objašnjenja. Ako želite da razumete merenje emisija zagađujućih materija u vazduh, ostanite sa nama!
Zašto je važno merenje emisija zagađujućih materija?
Zamislite da vozite auto bez brzinomera. Ne znate da li vozite 30 ili 130 km/h. Isto je i sa zagađivačima – bez merenja, nema načina da znamo da li poštuju granice i da li nas truju. Ova merenja su kao „brzinomeri za zagađenje“.
Ko su stacionarni izvori zagađenja?
To su postrojenja koja ne menjaju mesto, za razliku od automobila, koji su mobilni izvori. Primeri uključuju:
- Industrijske fabrike
- Termoelektrane
- Spalionice otpada
- Postrojenja za preradu metala
- Ostale delatnosti koje emituju zagađujuće materije u vazduh (bilo to i radnje za hemijsko čišćenje)
Vrste merenja emisija po Uredbi
Uredba iz 2016. godine propisuje tri glavna tipa merenja:
- Garancijsko merenje
- Povremeno merenje
- Kontrolno merenje
Svako ima svoj cilj, vreme i način izvođenja.
Garancijsko merenje – kada i zašto se radi?
Garancijsko merenje je prvo merenje koje se obavlja nakon ugradnje novog postrojenja ili nakon značajne rekonstrukcije postojećeg.
Cilj:
Da se proveri da li novi sistem ili modernizovana oprema ispunjava zakonske zahteve u pogledu emisija.
Kada se radi?
- Nakon puštanja novog postrojenja u rad
- Posle zamene ili unapređenja sistema za prečišćavanje
Zašto je važno?
Zamislite da kupite novu mašinu za pranje veša, a ona ne pere. Isto važi za postrojenja – garancijsko merenje je test ispravnosti u smislu zaštite životne sredine.
Povremeno merenje – šta znači „povremeno“?
Povremeno merenje se vrši u određenim vremenskim intervalima, u skladu sa planom monitoringa emisija.
Cilj:
Da se proverava stalno stanje zagađenja tokom eksploatacije postrojenja.
Učestalost:
Najmanje dva puta godišnje, a češće ako to obavljanjem delatnosti emitujete kontinualno zagađenje štetnih materija u vazduh.
Kome je namenjeno?
Svim operaterima koji nema kontinuirano merenje već angažuju akreditovane laboratorije.
Kontrolno merenje – proveri, potvrdi, zaštiti
Kontrolno merenje je nezavisna provera rezultata koje je dao operater ili laboratorija.
Ko ga radi?
Nadležna inspekcija, ovlašćene laboratorije ili druge državne institucije.
Kada se primenjuje?
Kada se sumnja u tačnost prethodnih rezultata
- Kod prijava građana
- U okviru redovnog inpekcijskog nadzora
Zašto je ključno?
Zamislite da dete kaže da je opralo ruke, a vi proverite da li su stvarno čiste – isto važi za kontrolna merenja.
Kako se vrše ova merenja?
Merenja se vrše uzimanjem uzoraka iz dimnjaka ili ispusnih kanala pomoću specijalizovane opreme.
Metode uključuju:
- Hemijsku analizu
- Spektroskopiju
- Gravimetrijsku metodu itd..
Ko sprovodi merenja?
Merenja mogu vršiti:
- Ovlašćene laboratorije (akreditovane)
- Operateri postrojenja (ukoliko vrše kontinualno merenje po odobrenju Ministarstva)
- Državni organi (u kontrolnim slučajevima)
Koja oprema se koristi?
Za precizno merenje emisija koriste se:
- Automatski analizatori gasova
- Uređaji za uzimanje uzoraka
- Filteri, pumpe, sonde
Oprema mora biti kalibrisana i etalonirana.
Koliko često se vrše merenja?
Garancijsko merenje – jednom, po puštanju u rad
Povremeno merenje – obično dva puta godišnje
Kontrolno merenje – po potrebi ili po nalogu inspekcije
Šta ako su emisije iznad dozvoljenih vrednosti?
Operater mora:
- Odmah prijaviti prekoračenje
- Preduzeti mere za smanjenje emisije - izraditi Plan monitoringa
- U nekim slučajevima – privremeno obustaviti rad postrojenja
Kakve su kazne za nepoštovanje Uredbe?
Kazne uključuju:
- Novčane kazne za pravna lica (do nekoliko miliona dinara)
- Zabrana rada postrojenja
- Krivične prijave u slučajevima ugrožavanja zdravlja
Zaključak: Zašto je sve ovo bitno za nas?
Ne morate biti stručnjak da biste razumeli da je čist vazduh pravo svih nas. Uredba iz 2016. nije samo „još jedan papir“ – to je mehanizam zaštite naše budućnosti.