Ministarstvo zaštite životne sredine saopštilo je da je Vlada Republike Srbije usvojila na današnjoj sednici Program upravljanja muljem u Republici Srbiji za period od 2023. do 2032. godine.

Cilj ovog značajnog planskog dokumenta koji se prvi put usvaja u Srbiji, jeste uspostavljanje bezbednog, održivog i isplativog sistema
upravljanja muljem iz postrojenja za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda.

Prema ovom dokumentu, rešavanje pitanja upravljanja muljem biće u skladu sa principima cirkularne ekonomije, kao i sa regulativom EU, a cilj je da se u dužem vremenskom periodu osigura korišćenje mulja kao resursa. To je posebno važno imajući u vidu da se očekuje povećanje količina mulja na celoj teritoriji Srbije.

Pristup primenjen u programu, koji je pripremilo Ministarstvo zaštite životne sredine, ogleda se u formulisanju kratkoročnih i dugoročnih opcija koje će doprineti rešavanju pitanja postupanja sa muljem koji nastaje u procesu prečišćavanja otpadnih voda.

Kratkoročne i dugoročne mere su definisane imajući u vidu projekciju da će količina mulja na celoj teritoriji zemlje biti povećana, zbog
planirane izgradnje velikog broja postrojenja za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda.

Kratkoročne mere predviđene dokumentom su: korišćenje mulja u poljoprivredne svrhe ukoliko je prethodno kompostiran,  digestiran, odnosno stabilizovan i ukoliko je sadržaj teških metala itd u skladu sa propisima, korišćenje u cementnoj industriji, u termoelektranama, kao i odlaganje mulja na industrijske deponije, deponije pepela, jalovišta i napuštene rudarske objekte.

Predviđeno je i odlaganje mulja na deponije komunalnog otpada uz obezbeđivanje posebnih sanitarnih kaseta namenjenih za ovu vrstu otpada.

Dugoročne mere podrazumevaju uspostavljanje efikasnog i dugoročno održivog sistema i infrastrukture za tretman, korišćenje i krajnje zbrinjavanje mulja korišćenjem najboljih dostupnih tehnologija i dobre prakse.

U tom cilju, dokument predviđa dugoročni koncept regionalnog upravljanja muljem sa postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda koji obuhvata izgradnju regionalnih centara za upravljanje muljem, njegovo korišćenje za rekultivaciju devastiranih lokacija, kao i  termički tretman mulja, sušenjem mulja itd.

Kako bi se sprovodio Program upravljanja muljem u Republici Srbiji za period od 2023. do 2032. godine, pripremljen je Akcioni Plan za
period od 2023. do 2027. godine, kojim su utvrđene aktivnosti za ostvarivanje ciljeva programa.

Akcioni plan je predvideo rokove, nosioce i partnere, kao i finansijska sredstva i izvore finansiranja za sprovođenje utvrđenih aktivnosti.

Usvajanje ovog planskog dokumenta je važan korak ka održivom i odgovornom upravljanju muljem u Republici Srbiji u narednoj deceniji, navodi se u saopštenju.


 UVOD

U predstavljenom dokumentu obrazložen je Program upravljanja muljem u Republici Srbiji za period 2023-2032 godine.

Definicije otpada:

  • Industrijski otpad je otpad proizveden u industrijskim postrojenjima ili na lokacijama gde se vrši industrijska delatnost, izuzimajući materijale iz rudnika i kamenoloma.
  • Opasni otpad je onaj koji može predstavljati opasnost za životnu sredinu ili zdravlje ljudi zbog svog sastava ili koncentracije opasnih materija. Ovi otpadi su podložni posebnim propisima.

Proizvodnja otpada:

  • U 2020. godini, u Republici Srbiji je proizvedeno 9,57 miliona tona otpada, od čega je 68.000 tona bilo opasnih otpada.
  • Termoenergetski objekti su najveći izvor otpada, pre svega pepela, šljake i prašine iz kotla.

Upravljanje otpadom:

  • Način postupanja sa otpadom je prijavljen za 18% ukupno proizvedenog otpada, dok je 82% ostalo na mestu proizvodnje. Veliki deo toga je leteći pepeo od sagorevanja uglja.
  • Otpadi iz prerade šljake iz industrije gvožđa i čelika takođe čine značajanu količinu otpada.

Sakupljanje opasnog otpada:

  •  Trenutno ne postoji redovan sistem sakupljanja opasnog otpada. Sakupljanje se prevašodno zasniva na ekonomskoj vrednosti otpada, što može dovesti do selektivnosti u sakupljanju.
  •  Nedovoljno informacija postoji o sakupljanju opasnih otpada koji nemaju pozitivnu ekonomsku vrednost.

Zakonodavstvo:

  • Ne postoji posebno zakonodavstvo o odvojenom sakupljanju i upravljanju opasnim otpadom iz domaćinstava u Republici Srbiji.
  • Za određene tipove opasnog otpada iz domaćinstava, kao što su elektronska oprema i baterije, sakupljanje je u nadležnosti opština, ali za druge tipove (npr. hemijski otpad), još uvek nije postoji redovan sistem sakupljanja.

Ukratko, dokument prikazuje da postoji potreba za boljim upravljanjem otpadom u Republici Srbiji, kako na nivou industrije tako i u komunalnim uslugama. Trebalo bi razmotriti usvajanje posebnih propisa i sistema sakupljanja kako bi se omogućilo efikasno  upravljanje ovim otpadom.

Program upravljanja muljem u Srbiji uvodi ekonomske instrumente koji imaju dva osnovna cilja: pokrivanje troškova i uticanje na
ponašanje i navike građana. Važno je napomenuti da ovi ekonomski instrumenti ne zamenjuju, već dopunjuju i jačaju regulativne i druge mere. Evropska unija takođe prepoznaje ekonomske instrumente kao ključno sredstvo za unapređenje primene hijerarhije upravljanja otpadom.

U Republici Srbiji, primenjuju se sledeći ekonomski instrumenti:

Naknade za pružanje usluga upravljanja komunalnim otpadom:

  • Korisnici plaćaju usluge upravljanja otpadom, kao što su sakupljanje i odlaganje komunalnog otpada. Ove naknade se  izračunavaju na osnovu kvadratnog metra stambene ili poslovne površine. Za domaćinstva se obično prikupljaju mesečno, a naplaćuju ih komunalna preduzeća koja se bave sakupljanjem, transportom i odlaganjem otpada.

Naknade za ambalažu i ambalažni otpad:

  • Ove naknade se naplaćuju u skladu sa sistemom proširene odgovornosti proizvođača, kako je predviđeno odgovarajućom EU direktivom.

Naknade za posebne tokove otpada:

  • Proizvodi kao što su električni i elektronski uređaji, baterije, gume, akumulatori, lekovi, vozila, ulje, spadaju u kategoriju proizvoda za koje se plaća posebna naknada za plasiranje na tržište Republike Srbije. Za ove proizvode se smatra da ulaze u posebne tokove otpada, te se za njih plaća posebna nadoknada, kao deo mehanizma proširene odgovornosti proizvođača.

Podsticajna sredstva za sektor upravljanja otpadom:

  • Ova sredstva se dodeljuju putem javnog konkursa za tretman određenih vrsta otpada, kao i za proizvodnju plastičnih kesa. Resursi za ova podsticajna sredstva i javne investicije dolaze iz državnog budžeta.

Naknada za plastične kese:

  • Ova obavezna naknada za plastične kese, u skladu sa Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara, je ekonomski  instrument usmeren ka prevenciji stvaranja otpada. Prevencija stvaranja otpada je prema hijerarhiji otpada najpoželjnija opcija. Primena ovog instrumenta je način da se ostvari implementacija EU direktive o smanjenju potrošnje plastičnih kesa.

Ovi ekonomski instrumenti su deo sveobuhvatnog programa upravljanja muljem u Srbiji i imaju za cilj unapređenje održivosti sistema
upravljanja otpadom. Uvodom u Program upravljanja muljem u Srbiji se definišu ključni principi i smernice za postupanje sa otpadom, posebno fokusirajući se na uvoz i izvoz otpada.

Evo ključnih tačaka analize dokumenta:

Zabrana uvoza opasnog otpada: Prema Zakonu o upravljanju otpadom, uvoz opasnog otpada nije dozvoljen, osim u  slučajevima kada se otpad uvozi radi prerade ili proizvodnje energije.
Uvoz neopasnog otpada: Neopasan otpad se može uvoziti u svrhu ponovnog iskorišćenja, ali samo ako postoji postrojenje za tretman takvog otpada u Republici Srbiji.
Uvoz određenih vrsta opasnog otpada: Postoje određene vrste opasnog otpada koje se mogu uvoziti kao sekundarna sirovina, ali to mora biti u skladu sa nacionalnim ciljevima za tretman takvog otpada. Uvoz ovog otpada zahteva posebnu dozvolu Ministarstva.
Ograničenja za uvoz kao sekundarne sirovine: Vlada je ta koja utvrđuje koje vrste opasnog otpada mogu biti uvozene kao sekundarne sirovine.
Izvoz otpada koji se ne može tretirati u Srbiji: Otpad koji se ne može adekvatno tretirati zbog nedostatka tehnoloških kapaciteta i objekata u zemlji, mora biti izvezen.
Statistički podaci o izvozu otpada: Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine za 2020. godinu, izvezeno je 424.071 tona otpada, od čega je 12.796 tona opasnog otpada. Najzastupljeniji deo otpada su metali koji sadrže gvožđe.
Vrste otpada koje se najčešće izvoze: Značajne količine izvezenog otpada čine otpadni papir i karton, staklena i plastična ambalaža, šljaka iz peći od livenja gvozdenih odlivaka i otpadna jestiva ulja i masti.
Specifičnosti opasnog otpada koji se izvozi: Olovne baterije i akumulatori, kao i opasne komponente uklonjene iz električne i elektronske opreme, čine značajan deo izvezenog opasnog otpada.
Reciklabilni materijali: Republika Srbija izvozi velike količine reciklabilnih materijala za koje ima kapacitete za preradu. Međutim, ponuda i potražnja ovih materijala se čini da nisu uvek usklađene.

Ovaj program postavlja važne smernice za upravljanje otpadom u Srbiji, posebno u vezi sa uvozom i izvozom, kako bi se obezbedila zaštita životne sredine i očuvanje resursa.

Dokument o upravljanju otpadom u Republici Srbiji navodi niz problema i izazova sa kojima se zemlja susreće u ovoj oblasti.

Evo nekih od najvažnijih:

  • Pokrivenost uslugama sakupljanja komunalnog otpada je samo 86,4% stanovništva, što je nedovoljno. Ovo ukazuje na potrebu za poboljšanjem infrastrukture i proširenjem usluga.
  • Odvojeno sakupljanje reciklabilnog otpada, osim ambalažnog, nije adekvatno sprovedeno. Ovo uključuje tekstil i opasni otpad koji se ne sakupljaju odvojeno. Takođe, biootpad se ne odvaja na izvoru i ne reciklira u dovoljnoj meri.
  • Ciljevi za recikliranje komunalnog otpada nisu dostignuti. Samo 15,5% komunalnog otpada je reciklirano u 2020. godini.
  • Veliki deo komunalnog otpada se odlaže na deponije, a neki se i dalje odlažu na nesanitarne deponije.
  • Nedovoljno je izgrađenih regionalnih centara za upravljanje komunalnim otpadom. Postoji potreba za investiranjem u infrastrukturu za upravljanje otpadom, uključujući regionalne deponije, transfer stanice i druge sredstva.
  • Mreža postrojenja za tretman opasnog otpada nije dovoljna. Ovo uključuje i kapacitete za tretman opasnog otpada iz domaćinstava.
  • Ne postoji dovoljno kapaciteta za spaljivanje organskog industrijskog i medicinskog otpada.
  • Izveštavanje o otpadu nije zadovoljavajuće, a neformalni sektor igra značajnu ulogu u prikupljanju materijala za reciklažu iz domaćinstava.
  • Reciklaža otpada od građenja i rušenja nije dovoljno razvijena, a nedostaju standardi kvaliteta za ponovo iskorišćeni građevinski otpad.
  • Nedovoljni su kapaciteti za reciklažu i ponovno iskorišćenje nekih vrsta otpada kao što su staklo, drvo i aluminijum.
  • Nedovoljno se sakuplja i reciklira otpadno ulje i otpadne gume.
  • Mogućnosti tretmana PCB otpada nisu dovoljne.
  • Sistem tretmana infektivnog otpada još nije u potpunosti razvijen.

Zaključak je da je potrebno nastaviti primenu mera iz Strategije upravljanja otpadom i propisati dodatne mere kako bi se poboljšalo
stanje u upravljanju otpadom u Republici Srbiji. Neusklađivanje sa EU propisima može imati negativne posledice na okolinu, zdravlje ljudi i ekonomiju zemlje.

Ovaj dokument predstavlja Program upravljanja otpadom u Srbiji, u kojem su postavljeni ciljevi i mere za unapređenje upravljanja
otpadom na različitim nivoima.

Program ima tri osnovna cilja koja su detaljno opisana.

Poseban cilj 1: Unapređen sistem upravljanja komunalnim otpadom

Ovde su navedeni konkretni ciljevi za povećanje efikasnosti upravljanja komunalnim otpadom:

  • Povećanje stope reciklaže komunalnog otpada na 25% po masi do 2025. godine i 35% do 2030. godine.
  • Povećanje stope pripreme za ponovnu upotrebu i reciklažu komunalnog otpada na minimalno 55% po težini do kraja 2025. godine i minimalno 60% po težini do kraja 2030. godine.
  • Smanjenje odlaganja biorazgradivog otpada na deponije do 2028. godine, na 75% ukupne količine biorazgradivog otpada stvorenog 2008. godine.
  • Uspostavljeno odvojeno sakupljanje za papir, metal, plastiku, staklo i tekstil do kraja 2029. godine.
  • Povećanje stope reciklaže biootpada na 20% do 2025. godine i 40% do 2029. godine.
  • Povećanje stope reciklaže papira i kartona na 25% do 2025. godine i 35% do 2029. godine.
  • Smanjenje odlaganja otpada na nesanitarne deponije na 0% do 2034. godine.

Poseban cilj 2: Uspostavljen sistem održivog upravljanja opasnim i industrijskim otpadom

Za ostvarenje ovog cilja potrebno je:

  • Uspostavljeno odvojeno sakupljanje frakcija opasnog otpada koje proizvode domaćinstva do kraja decembra 2029. godine.
  • Izgraditi kapacitete za upravljanje opasnim i industrijskim otpadom.

Poseban cilj 3: Povećana stopa sakupljanja, ponovne upotrebe i reciklaže posebnih tokova otpada i efikasnije korišćenje resursa

Za ostvarenje ovog cilja potrebno je:

  • Povećanje pokrivenosti sistema odvojenog sakupljanja ambalažnog otpada na 100% do 2028. godine.
  • Recikliranje masenog udela celokupnog ambalažnog otpada od 65% do 2025. i 70% do 2030. godine (uključujući 50% težine za plastiku do 2025. i 55% do 2030. godine).

Ovaj program predstavlja važan korak ka unapređenju upravljanja otpadom u Srbiji i ima za cilj da omogući održivije i efikasnije korišćenje resursa i zaštitu životne sredine.

U ovom dokumentu opisana je koncepcija za ostvarivanje ciljeva Programa upravljanja otpadom u Srbiji. Ključne tačke obuhvataju:

  • Usklađivanje sa zahtevima EU: Programa ima za cilj potpuno usklađivanje sa zahtevima Direktiva EU u vezi sa upravljanjem otpadom, što uključuje primenu principa cirkularne ekonomije i razvoj tržišta za reciklirane materijale.
  • Zakonodavna reforma: Neophodne su reforme u zakonodavstvu o upravljanju otpadom, kao i u zakonodavstvu o ambalaži i ambalažnom otpadu, uključujući i podzakonske propise.
  • Jačanje administrativnih kapaciteta: Neophodno je jačanje postojećih administrativnih kapaciteta, posebno u institucijama i organima koji su odgovorni za različite aspekte upravljanja otpadom kao što su planiranje, kontrola, nadzor, izveštavanje i sertifikovanje.
  • Saradnja između nadležnih organa: Neophodno je uspostaviti blisku saradnju između različitih nivoa vlasti (Ministarstva, Autonomne pokrajine, Jedinice lokalne samouprave) u cilju pružanja tehničke podrške i administrativne pomoći.
  • Izgradnja infrastrukture: Potrebno je izgraditi odgovarajuću infrastrukturu za uspešno upravljanje otpadom, uključujući sisteme za različite vrste otpada.
  • Primena ekonomskih instrumenata i finansiranje: Neophodno je primeniti odgovarajuće ekonomske instrumente i obezbediti održivo finansiranje sistema upravljanja otpadom.
  • Rok za postizanje ciljeva: Plan je orijentisan ka postignuću ciljeva do 2031. godine, što podrazumeva da se potrebne mere sprovedu u skladu sa utvrđenim planom.

Ukratko, program ima za cilj stvaranje funkcionalnog sistema upravljanja otpadom u Srbiji, usklađenog sa standardima i zahtevima Evropske unije. Za to će biti neophodno izvršiti zakonodavne reforme, ojačati administrativne kapacitete, uspostaviti infrastrukturu i osigurati odgovarajuće finansiranje.

Ovaj tekst opisuje Regionalni pristup u upravljanju otpadom u Republici Srbiji. Program je predložen sa ciljem da se razvije integrisani
sistem za upravljanje otpadom na regionalnom nivou, u saradnji sa jedinicama lokalnih samouprava.

Regionalni koncept ima za cilj da učini upravljanje otpadom efikasnijim i efikasnijim kroz organizovanje ključnih funkcija (sakupljanje,
transport i separacija) na nivou grupe. Ovim putem, materijali za recikliranje i posebni tokovi otpada mogu se izdvojiti za odgovarajući tretman, dok se ostatak odlaže na kraju procesa.

Da bi se omogućila ovaj pristup, opštine će se dodatno udružiti kako bi zajedno upravljale otpadom. Formiranje regionalnih centara za upravljanje otpadom je deo neophodne infrastrukture za upravljanje komunalnim otpadom.

Program nudi smernice za formiranje ovih regiona, ali krajnja odluka o tome kojem regionu će se priključiti ostaje na lokalnim samoupravama. Zakon o upravljanju otpadom zahteva da region ima najmanje 250.000 stanovnika. Ovaj pristup ima za cilj stvaranje ekonomije obima kako bi se razvile efikasnije tehnologije tretmana.

Decentralizovano odlučivanje omogućava lokalnim samoupravama fleksibilnost u vezi sa priključivanjem regionalnoj kompaniji za upravljanje otpadom. Ova kompanija treba da obezbedi najbolju vrednost usluga u odnosu na procenjene troškove.

Regionalne strukture se osnivaju kroz međuopštinske sporazume o saradnji između lokalnih samouprava.

Infrastruktura neophodna za formiranje potpuno funkcionalnog regionalnog sistema upravljanja komunalnim otpadom će se razvijati kroz tri faze u skladu sa direktivama Evropske unije.

Dokument o Programu upravljanja otpadom u Srbiji predstavlja detaljan plan za efikasno i održivo upravljanje otpadom. Evo analize ključnih delova dokumenta:

Sakupljanje i transport otpada:

  • Uključuje prikupljanje otpada, preliminarno sortiranje i skladištenje radi transporta.
  • Primarna separacija je ključna, a sistem podrazumeva razdvajanje otpada na suvu i vlažnu frakciju.
  • Zahtev za recikliranje 50% komunalnog otpada će se postići kroz integrisane regionalne sisteme.

Sistem dve kante:

  • Odvojeno sakupljanje mešanog i reciklabilnog otpada (plastika, metali, papir i drugo) pokriva 100% stanovništva.
  • Odvojeno sakupljanje stakla će se obezbediti na posebnim “reciklažnim ostrvima”.
  • Planirano je progresivno dodavanje kontejnera za biorazgradivi otpad i staklo.

Tretman otpada:

  • Biorazgradivi otpad se usmerava na biološki tretman, dok se reciklabilni materijali usmeravaju na operacije ponovnog  iskorišćenja.

Rokovi:

  • Postizanje odvojenog sakupljanja različitih frakcija otpada je planirano u različitim fazama, s prvim ciljevima do 2029. godine i krajnjim ciljevima do 2039. godine.

Infrastruktura:

  • Plan uključuje potrebu za odgovarajućim sadržajima za sakupljanje i vozila za transport otpada, kao i izgradnju centara za sakupljanje otpada i transfer stanica.

Saradnja sa susednim regionima:

  • Transfer stanice imaju značaj u smanjenju  troškova transporta i broja vozila.

Uključujući i druge aspekte dokumenta, vidi se zamisao celokupnog sistema koji ima za cilj biti efikasan, održiv i u skladu sa standardima EU. Takođe, primenjuje se pristup gradnje infrastrukture u fazama, sa konkretnim rokovima i ciljevima.