Uvod
Zamislite da šetate gradom i odjednom osetite gust dim u vazduhu. Nešto gori. Ubrzo saznajete da je u pitanju deponija. Opet. Miris plastike, garež u plućima i oblaci dima koji prekrivaju ceo kraj. Zvuči poznato?
Deponija koja gori nije samo lokalni problem – to je gorući izazov za našu okolinu, zdravlje i bezbednost. A dešava se iznova i iznova.
U ovom tekstu ćemo objasniti zašto dolazi do požara na deponijama, koje su posledice i kako možemo da ih sprečimo. Biće to "samo tekst" u kome ćemo zajedno proći kroz sve važne tačke – jednostavno, jasno i bez stručnih termina koji zbunjuju.
Šta je deponija i čemu služi?
Deponija je mesto gde završava sav otpad koji ne recikliramo. To su ogromni prostori, često na obodima gradova, gde svakodnevno kamioni istovaraju tone smeća.
U idealnim uslovima, te deponije su uređene, pokrivene zemljom, imaju sistem za odvod gasova i otpadnih voda, i ne predstavljaju opasnost. Ali stvarnost je često drugačija...
Zašto uopšte deponije gore?
Zamislite da neko napravi veliku gomilu starih krpa, plastike, guma, i bačenih baterija (nadam se da ovo poslednje nije prisutno). Pa doda malo toplote. Da li bi se zapalilo? Naravno da bi.
Otpad koji se gomila, pogotovo ako se ne odlaže pravilno, može lako da "plane" – sam od sebe, ili zbog ljudske greške. I tu počinje problem.
Kako izgleda požar na smetlištu?
Požar na deponiji nije običan plamen. To je gust crni dim, plamen koji zna da tinja danima ispod površine, može doći i do većih problema ukoliko se pod određenim uslovima formira atmosfera "suda pod pritiskom" i užasan miris.
Takav požar se teško gasi, a često se i ne zna da gori dok se ne vidi na samom telu deponije dim, a kasnije oseti dim kilometrima dalje.
Najčešći uzroci požara na deponijama
Evo šta najčešće izaziva požar na deponiji:
- Samozapaljenje metana – otpad proizvodi gasove, a metan je zapaljiv.
- Visoke temperature tokom leta.
- Ljudski nemar – spisak je poduži.
- Elektronski otpad – baterije i uređaji mogu eksplodirati (ovaj otpada je po karakteristici opasan i svako domaćinstvo ga generiše)
- Zapaljivi materijali – ulja, plastika, papir...
Sezonski faktori i klima kao okidač
Leti, kada temperature pređu 35 stepeni, zemlja postaje suva, a toplotni talasi dodatno pogoršavaju stanje na deponijama. Čak i najmanje sredstvo za inicijaciju može izazvati požar.
Uz to, klimatske promene donose duže sušne periode, više vetra i ekstremne uslove – savršen recept za katastrofu.
Koje su posledice po životnu sredinu?
Kad deponija gori oslobađa otrovne gasove: ugljen-monoksid, dioksine, furane, teške metale u različitim hem. oblicima...
Ti gasovi zagađuju vazduh, zemljište i vodu. Ako vetar odnese čvrwte čestice do reke, zagađuje se i voda. Biljke ne mogu da rastu, životinje se truju, a globalno životna sredina na teritoriji se uništava.
Zdravstveni rizici za ljude
Dim sa deponije nije "običan dim". On nosi sitne čestice koje ulaze duboko u pluća.
Kod ljudi izaziva:
- Kašalj, gušenje, iritaciju očiju
- Pogoršanje astme i bronhitisa
- Povećan rizik od kancera
- Srčane i neurološke probleme
Najugroženiji su deca, stariji i hronični bolesnici.
Uticaj na biljke, životinje i zemljište
Biljke koje rastu blizu deponija često su zatrovane, a životinje koje ih jedu unose toksine. Zemljište postaje zasićeno štetnim materijama i gubi plodnost.
U rečima jednog agronoma: “To više nije zemlja – to je otrovna masa.”
Problem nelegalnih i neuređenih deponija
U Srbiji postoji više od 3000 divljih deponija, koje niko ne nadgleda. Na njima nema nikakve kontrole, a često se nalaze pored reka, puteva, čak i u neposrednoj blizini nekih obrazovnih ustanova.
One su najopasnije, jer se vatra brzo širi, a niko ne zna šta se sve tu nalazi ili možda i zna, smao onaj ko je tu takav otpad i "odložio".
Šta rade nadležne institucije?
U slučaju požara, lokalna komunalna preduzeća i vatrogasci reaguju. Međutim, često nedostaju resursi, ljudi, i oprema.
Država ima planove za upravljanje otpadom, ali njihova primena ide sporo. Potrebno je više ulaganja i bolja inspekcija.
Primeri velikih požara na smetlištima u Srbiji
Nije neophodno posebno navoditi izvore, ali ukoliko vas ova tema dodatno interesuje, preporučujemo da pregledate internet arhive. Tamo možete pronaći informacije o požarima na deponijama po godinama, o čemu su redovno izveštavali kako nadležno ministarstvo, tako i relevantni mediji.
Možemo li uopšte da ih sprečimo?
Da. Ali ne preko noći.
Potrebno je:
- Urediti postojeće deponije
- Zatvoriti nelegalne deponije - smetlišta
- Vršiti edukaciju stanovništva o primarnoj separaciji
- Unaprediti infrastrukturu za upravljanje otpadom
- Edukovati zapolsene koji obavljaju delatnost upravljanja otpadom
- Pojačati kapacitete nadležnih inspekcija
Prevencija je jeftinija i bolja od gašenja, ne moramo da spominjemo koliko i "zdravija".
Rešenja i dobra praksa iz sveta
U mnogim državama, deponije su pod stalnim nadzorom, pokrivene slojevima zemlje i folije, a gas se koristi kao energent.
Skandinavija i Nemačka gotovo da nemaju smetlišta – sav otpad se reciklira ili koristi za dobijanje energije.
To nije naučna fantastika – to je organizacija.
Šta svaki građanin može da uradi?
- Ne bacaj otpad bilo gde
- Razdvajaj plastiku, staklo, papir
- Ne bacaj baterije i elektroniku u kantu
- Prijavi nelegalnu deponiju
Kao što kap po kap pravi reku, tako i svaka odgovorna osoba pravi čistije društvo.
Budućnost bez gorućih deponija – da li je moguća?
Možda zvuči kao san, ali jeste moguće. Ključ je u edukaciji, saradnji i planiranju.
Ako se svi uključimo – država, gradovi, komunalna preduzeća i mi kao građani – možemo da ugasimo vatru pre nego što se upali.
Zaključak
Goruće deponije nisu samo lokalni problem – one su simbol šire nebrige prema životnoj sredini. Dok se dim izdiže, uzdiže se i pitanje: hoćemo li nešto preduzeti ili ćemo nastaviti da gledamo kako gore naši gradovi?
Vreme je da izaberemo – dim ili čist vazduh?