Plan upravljanja otpadom

Plan upravljanja otpadom

Upravljanje otpadom je sprovođenje propisanih mera postupanja sa otpadom u okviru sakupljanja, transporta, skladištenja, ponovnog iskorišćenja i odlaganja otpada, uključujući i nadzor nad tim aktivnostima i brigu o odlagalištima posle zatvaranja. Upravljanje otpadom se vrši na način kojim se obezbeđuje najmanji rizik po ugrožavanje zdravlja i života ljudi i životne sredine kontrolom i merama smanjenja: zagađenja vode, vazduha i zemljišta; opasnosti po biljni i životinjski svet; opasnosti od nastajanja udesa, požara ili eksplozije; negativnih uticaja na predele i prirodna dobra posebnih vrednosti i nivoa buke i neprijatnih mirisa.

U okviru planova upravljanja otpadom izdvajaju se:
  • Lokalni planovi upravljanja otpadom za opštine
  • Planovi upravljanja otpadom za postrojenja za koja se izdaje integrisana dozvola
  • Radni plan postrojenja za upravljanje otpadom
  • Planovi upravljanja otpadom za preduzeća
Proizvođač otpada dužan je da:
    sačini plan upravljanja otpadom i organizuje njegovo sprovođenje, ako godišnje proizvodi više od 100 tona neopasnog otpada ili više od 200 kilograma opasnog otpada.
Plan upravljanja otpadom operater je dužan da ažurira svake tri godine.

U skladu sa zakonom, izradili bismo za Vas Plan upravljanja otpadom kroz:
  • Analizu nacionalnog zakonodavstva i obaveze Vašeg privrednog društva proistekle iz njega;
  • Pregled i opis procesa gde otpad nastaje i analizu tokova otpada;
  • Način sakupljanja otpada i vođenje evidencije o otpadu;
  • Mere koje treba preduzeti u cilju smanjenja proizvodnje otpada, posebno opasnog otpada;
  • Mere zaštite od požara i eksplozija i mere zaštite životne sredine i zdravlja ljudi.
Plan upravljanja otpadom

Plan upravljanja životnom sredinom (EMP)

Cilj izrade Plana upravljanja životnom sredinom je da identifikuje potencijalne negativne uticaje i probleme upravljanja u toku izvođenja građevinskih radova, kao i neophodne mere ublažavanja koje Izvođač mora da primeni. Ključne komponente Plana upravljanja životnom sredinom su: Plan za ublažavanje negativnih uticaja na životnu sredinu i Plan za praćenje uticaja na životnu sredinu. EMP analizira fazu sanacije i fazu eksploatacije, definiše mere koje su obaveza izvođača tokom izvođenja radova na sanaciji.
Plan upravljanja otpadom

Lokalni ekološki akcioni plan (LEAP)

Na Konferenciji Ujedinjenih Nacija o životnoj sredini i razvoju koja je održana 1992. godine u Rio de Ženeiru usvojena je "Agenda 21" koja održava globalni konsenzus i visok stepen političke saglasnosti o neodvojivosti razvoja i životne sredine i obraduje najznačajnije globalne ekološke probleme sa kojima se čovečanstvo suočava.

Lokalni ekološki akcioni plan donosi:
  • poboljšanje razumevanja ekoloških problema na lokalnom nivou,
  • rangiranje problema u odnosu na ljudsko zdravlje, eko - sisteme, kvalitet života uopšte,
  • racionalno usmeravanje ograničenih sredstava na prioritetne probleme,
  • uobličavanje LEAP-a koji u potpunosti uključuje tehnička, politička i upravljačka rešenja
Razlozi za sprovođenje LEAP-a su:
  • unapređenje saradnje unutar sektora i među-sektorski,
  • doprinos stvaranju partnerskih odnosa na lokalnom nivou,
  • unapređuje mogućnost učestvovanja gradjana u donošenju odluka koje se tiču životne sredine
  • povećava nivo informisanosti i znanja o ekološkim problemima,
  • donosi više stručnosti u kreiranju ekološke politike,
  • pomaže procesu uspostavljanja prioriteta,
  • otkriva nedovoljno istražena i ugrožena područja u oblasti životne sredine,
  • povećava mogućnost lokalnih zajednica da se suoče sa ekološkim problemima,
  • doprinose izgradnji konsenzusa o ekološkim prioritetima,
  • ohrabruje ekonomski racionalno donošenje odluka,
  • doprinosi očuvanju i poboljšanju ekoloških uslova.
Faze LEAP-a su:
  • Planiranje i početak projekta,
  • Prepoznavanje i rangiranje ekoloških problema sredine,
  • Izrada programa ekoloških akcija,
  • Sprovođenje programa ekoloških akcija i
  • Praćenje i vrednovanje lokalnih programa ekoloških akcija.
Plan upravljanja otpadom

Radni plan upravljnja otpadom

Zakon o upravljanju otpadom (“Službeni glasnik RS“ broj 36/09, 88/10 i 14/16) uređuje vrste i klasifikaciju otpada, planira upravljanje otpadom, definiše subjekte upravljanja otpadom, odgovornosti i obaveze u upravljanju otpadom, organizuje upravljanje otpadom, upravljanje posebnim tokovima otpada, definiše uslove i postupak izdavanja dozvola, definiše uslove za prekogranično kretanje otpada,definiše način izveštavanja o otpadu i baza podataka, način finansiranja upravljanja otpadom, nadzor, kao i druga pitanja od značaja za upravljanje otpadom.Članom 26. definisane su dužnosti i odgovornosti proizvođača (generatora) otpada, a Članom 27. odgovornosti vlasnika otpada u upravljanju otpadom.

Prema ovom zakonu, Operaterima sledeće obaveze u oblasti upravljanja otpadom: 1.Izradi Radni plan postrojenja za upravljanje otpadom. U Članu 15. ovog Zakona navodi se da za postrojenja čija je delatnost upravljanje otpadom (skladištenje, tretman, odlaganje) i za koje se izdaje integrisana dozvola,umesto Plana upravljanja otpadom, priprema se i donosi Radni plan postrojenja za upravljanje otpadom. Član 16. taksativno navodi sadržaj ovog dokumenta. Radni plan postrojenja se ažurira svake tri godine, kao i u slučaju bitnih izmena u radu postrojenja. Obaveze operatera postrojenja za tretman otpada definisane su Članom 29. Operater je između ostalog dužan da sačini Radni plan postrojenja za upravljanje otpadom i obezbedi njegovo sprovođenje i ažuriranje, da izradi Plan zaštite od udesa, da pribavi dozvolu za tretman otpada i da poslove tretmana otpada obavlja u skladu sa dozvolom, kao i da odredi kvalifikovano lice odgovorno za stručni rad u postrojenju za tretman otpada.
Nazad