Uvod: Zašto su javne konsultacije važne

Javne konsultacije predstavljaju jedan od ključnih mehanizama uključivanja javnosti u donošenje propisa.
Ministarstvo zaštite životne sredine sprovodi ih u skladu sa Pravilnikom o smernicama dobre prakse za učešće javnosti („Službeni glasnik RS”, br. 51/19).

Ovim procesom građani, privreda, struka i civilni sektor dobijaju mogućnost da iznesu predloge i primedbe na propise koji direktno utiču na svakodnevni život, zdravlje i poslovanje.

Glavni datumi i organizacija konsultacija

2. septembar 2025. godine – Ministarstvo je objavilo Polaznu osnovu za pripremu Nacrta Zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom, zajedno sa obaveštenjem o početku konsultacija.

2. oktobar 2025. godine – Završetak roka za dostavljanje komentara, sugestija i predloga.

2. septembar – 14. oktobar 2025. godine – Održano sedam sastanaka Radne grupe za izradu Nacrta.

U konsultacijama su učestvovali predstavnici ministarstava, institucija, privrede, stručnih udruženja i organizacija civilnog društva.

Svi komentari prikupljeni su putem e-mail adrese Ministarstva i portala eUprava – eKonsultacije.
 

Učesnici i pristigle sugestije

Učešće su uzeli brojni akteri, među kojima:

  • Privredna komora Srbije,
  • NALED,
  • Savet stranih investitora (FIC),
  • Udruženje Autoservisi Srbije,
  • Udruženja građana i ekološke organizacije (Zelena lista, UNEKOOP, Udruženje prijatelja Mionice),
  • kao i brojni pojedinci i kompanije iz oblasti upravljanja otpadom i reciklaže.
     

Ključne teme i komentari struke

Opasan otpad i troškovi zbrinjavanja

Najviše pažnje izazvalo je pitanje ko snosi troškove upravljanja opasnim otpadom.
Udruženje Autoservisi Srbije ukazalo je da trenutno proizvođači i uvoznici proizvoda koji postaju opasan otpad (npr. motorna ulja, akumulatori) ne preuzimaju stvarne troškove, što opterećuje servisere i vodi ka nelegalnom odlaganju otpada.
Ministarstvo je prihvatilo ovaj komentar, uz obrazloženje da su odgovornosti za troškove usklađene u tekstu zakona.

Uloga privrede i reciklera

NALED i FIC su predložili:

  • uvođenje produžene odgovornosti proizvođača,
  • formiranje Zelenog fonda kao posebnog pravnog lica,
  • uvođenje finansijskih podsticaja za upotrebu recikliranih materijala,
  • kao i formiranje Registra domaćih reciklera.

Ministarstvo je delimično prihvatilo predloge, navodeći da se deo pitanja (poput subvencija) uređuje posebnim podzakonskim aktima, dok su određene oblasti poput ambalažnog otpada van obuhvata ovog zakona.

Industrijski i komunalni otpad

Ekološke organizacije, poput Zelene liste Srbije, ukazale su na:

  • nepostojanje jasnih definicija industrijskog otpada,
  • nedovoljnu odgovornost lokalnih samouprava,
  • i spor razvoj infrastrukture za selekciju i reciklažu.

Ministarstvo je odgovorilo da je postupak sproveden u skladu sa zakonskim propisima, te da su sugestije uzete u obzir pri daljoj obradi oblasti.

Učešće građana i stimulisanje odgovornog ponašanja

Više učesnika predložilo je uvođenje naknade za odlaganje otpada na nesanitarnim deponijama i edukativne kampanje za građane.
Ministarstvo je istaklo da su ove mere već regulisane podzakonskim aktima, te da nisu predmet samog zakona, ali da su opšte sugestije uvažene.

Odgovori Ministarstva zaštite životne sredine

  • Ministarstvo je u izveštaju jasno navelo:
  • da su svi komentari razmotreni,
  • da je postupak sproveden transparentno,

i da su predlozi koji doprinose unapređenju sistema delimično ili u potpunosti ugrađeni u tekst nacrta.

Najvažniji principi ostaju:

  • efikasniji sistem upravljanja otpadom,
  • razvijanje cirkularne ekonomije,
  • usklađivanje sa EU direktivama,
  • i povećanje odgovornosti svih subjekata – od proizvođača do građana.

Značaj za građane i privredu

Ovaj proces pokazuje da Srbija sve više uvodi evropske standarde u oblast zaštite životne sredine.
Učešće privrede i građana kroz javne konsultacije znači da zakoni više nisu „iza zatvorenih vrata“, već rezultat dijaloga i stručne rasprave.

Zaključak

Javne konsultacije o Nacrtu Zakona o upravljanju otpadom predstavljaju važan korak ka modernizaciji sistema zaštite životne sredine.
Transparentnost, otvorenost i uvažavanje struke čine ovaj proces primerom dobre prakse u javnoj upravi.