Studija procene uticaja na životnu sredinu, negativni uticaji projekta: Kako ih sprečiti?

1. Uvod

Kada se radi o različitim projektima ili aktivnostima, bitno je shvatiti da one mogu imati značajan uticaj na životnu sredinu. Negativni uticaji projekta ili aktivnosti mogu uključivati zagađenje vode, vazduha i tla, uništavanje prirodnih staništa, gubitak biodiverziteta i druge štetne efekte. Da bismo zaštitili životnu sredinu, ključno je prepoznati ove negativne uticaje i preduzeti odgovarajuće mere kako bismo ih sprečili ili smanjili na prihvatljivu meru.

Studija procene uticaja na životnu sredinu je detaljna analiza koja se sprovodi pre početka projekta ili aktivnosti kako bi se identifikovali potencijalni negativni uticaji na životnu sredinu i predložile mere za njihovo sprečavanje i/ili smanjenje. Ova studija obuhvata sve relevantne aspekte životne sredine, kao što su kvalitet vazduha, vode, zemljišta, buka, biodiverzitet, klimatske promene, otpad i sl.

2. Negativni uticaji projekta ili aktivnosti na životnu sredinu

Kada govorimo o negativnim uticajima projekta ili aktivnosti na životnu sredinu, možemo se suočiti sa različitim problemima. Evo nekoliko primera:

Zagađenje vazduha: Industrijski procesi, sagorevanje fosilnih goriva i emisije štetnih gasova mogu dovesti do zagađenja vazduha. Ovo zagađenje može imati ozbiljne posledice po kvalitet vazduha koji udišemo i prouzrokovati respiratorne probleme kod ljudi i životinja.

Zagađenje vode: Otpadne vode iz industrijskih postrojenja i poljoprivrednih aktivnosti mogu sadržati toksične supstance koje zagađuju reke, jezera i podzemne vode. To može imati štetan uticaj na ekosisteme vodenih staništa i ugroziti biljni i životinjski svet koji zavisi od tih ekosistema.

Uništavanje prirodnih staništa: Izgradnja infrastrukture, kao što su putevi, naselja ili fabrike, može zahtevati uništavanje prirodnih staništa kao što su šume ili močvare. Ovo uništavanje može dovesti do gubitka biodiverziteta i ugroziti mnoge vrste biljaka i životinja.

Klimatske promene: Neodgovorne aktivnosti koje dovode do emisije velikih količina gasova koji pospešuju efekat staklene bašte, poput ugljen-dioksida, mogu doprineti globalnom zagrevanju. Klimatske promene mogu izazvati ozbiljne posledice kao što su ekstremne vremenske nepogode, podizanje nivoa mora i promene u raspodeli biljnih i životinjskih vrsta.

3. Zašto je važna Studija procene uticaja na životnu sredinu?

Studija procene uticaja na životnu sredinu je proces koji se sprovodi pre početka projekta ili aktivnosti kako bi se identifikovali i procenili njihovi potencijalni uticaji na životnu sredinu. Ova studija omogućava nam da bolje razumemo kako naše aktivnosti mogu uticati na okolinu i kako možemo preduzeti mere da ih smanjimo ili eliminišemo.

Studija procene uticaja obuhvata detaljnu analizu različitih aspekata projekta ili aktivnosti koji mogu imati uticaj na životnu sredinu. To uključuje procenu uticaja na kvalitet vazduha, vodu, tlo, biljni i životinjski svet, kao i na  zdravlje ljudi. Na osnovu rezultata studije, mogu se preduzeti odgovarajuće mere kako bi se minimizovali negativni uticaji ili čak pronašle alternative koje su manje štetne po životnu sredinu.

4. Uredba o utvrđivanju liste projekata za koje je obavezna procena uticaja

Da bismo bolje razumeli koje projekte ili aktivnosti zahtevaju Studiju procene uticaja na životnu sredinu, treba se upoznati sa Uredba o utvrđivanju liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i liste projekata za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu (Sl. glasnik RS, br. 114/2008). Uredba propisuje kategorije projekata za koje je obavezna procena uticaja na životnu sredinu.

Lista projekata za koje je obavezna procena uticaja obuhvata različite sektore kao što su energetika, industrija, infrastruktura, rudarstvo i poljoprivreda. Primeri projekata koji spadaju u ovu kategoriju mogu biti izgradnja termoelektrana, fabrika hemijske industrije ili putne infrastrukture.

5. Lista projekata za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu

Pored projekata za koje je obavezna procena uticaja, postoje i projekti za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu, iako to nije obavezno već o tome odlučuje nadležni organ. Ova lista obuhvata projekte koji, iako možda ne spadaju u visokorizične kategorije, i dalje mogu imati značajan uticaj na životnu sredinu.

Ovo uključuje projekte u sledećim delatnostima poljoiprivrede i akvakultura i šumarstvo, ekstraktivna industrija, proizvodnja energije, cevovodi sa pratećim objektima za transport gasa, nafte, hemikalija, vodene pare, vrele vode ili bez pratećih objekata, kao i vodovi za prenos električne energije nadzemnim dalekovodima, skladištenje zapaljivih tečnosti i gasova, zemnog gasa, fosilnih goriva, nafte i naftnih derivata i hemikalija, proizvodnja i prerada metala, industrijska prerada minerala, hemijska industrija, prehrambena industrija, industrija tekstila, kože, drveta i papira, gumarska industrija, infrastrukturni projekti, turizam i rekreacija i ostali projekti a sve u zavisnosti od kriterijuma za odlučivanje o potrebi izrade studije o proceni uticaja na životnu sredinu.

6. Kako sprečiti negativne uticaje projekta?

Da bismo sprečili negativne uticaje projekta na životnu sredinu, potrebno je preduzeti odgovarajuće mere. Evo nekoliko predloga:

Primeniti tehnologije sa manjim uticajem: Korišćenje modernih tehnologija koje smanjuju zagađenje i efikasnije koriste resurse može biti ključno. Na primer, upotreba obnovljivih izvora energije umesto fosilnih goriva može smanjiti emisije štetnih gasova.

Implementirati mere zaštite životne sredine: Uključivanje sistema za prečišćavanje otpadnih voda, reciklaže i upravljanje otpadom može pomoći u smanjenju zagađenja vode i tla. Takođe, usvajanje održivih praksi u poljoprivredi može smanjiti upotrebu hemikalija i negativne uticaje na zemljište i biodiverzitet.

Edukacija i svest: Podizanje svesti o važnosti zaštite životne sredine i edukacija svih uključenih strana, uključujući radnike, menadžere projekata i lokalno stanovništvo, ključno je za uspešno sprovođenje mera zaštite životne sredine.

7. Posledice nedostatka Studije procene uticaja na životnu sredinu

Nedostatak Studije procene uticaja na životnu sredinu može imati ozbiljne posledice. Evo nekoliko primera:

Kršenje zakonskih propisa: U nekim slučajevima, zakon može zahtevati Studiju procene uticaja na životnu sredinu za određene projekte, kako smo objasnili u tekstu. Nedostatak ove studije može dovesti do kršenja zakona i pravnih posledica, ukloiko znamo da je Studija procene uticaja deo tehničke dokumentacije za dobijanje građevinske dozvole razumemo kolika je važnost izrada Studije.

Neodgovarajuća identifikacija rizika: Bez detaljne studije, može se propustiti prepoznavanje potencijalnih negativnih uticaja projekta. To može dovesti do nepredviđenih problema u budućnosti, kao što su zagađenje okoline ili narušavanje prirodnih staništa.

Negativan uticaj na zajednicu: Nedostatak procene uticaja može imati negativne efekte na lokalnu zajednicu. To može uključivati zdravstvene probleme, smanjenje kvaliteta života ili gubitak prihoda lokalnog stanovništva.